Facebook

hemofarm top

Home / zdravi saveti / Muzikoterapija - lek za bolje sutra

Muzikoterapija - lek za bolje sutra

zdravi saveti
Nameštaj | zdravi saveti | Muzikoterapija - lek za bolje sutra
Muzikoterapija - lek za bolje sutra

Od davnina je poznato da je muzika hrana za dušu i telo! Lečenje muzikom, odnosno terapija, pojavila se kao zanimanje sredinom 20. veka, premda se u mnogim kulturama koristila u lečenju bolesti i poteškoća vekovima ranije.

 

Primeri za to mogu se naći u egipatskim medicinskim papirusima, Bibliji, drugim religijskim tekstovima i u grčkoj medicinskoj praksi. Ona je, takođe, bitan deo prakse tradicionalnih isceljivača i vidara u većini plemenskih i domorodačkih kultura širom sveta. Muzikoterapija je bila prisutna u svim kulturama, tokom čitave istorije ljudske civilizacije, sve do danas. Od samog početka pratila je razvoj medicine i psihijatrije. Primenjuje se kod bolesnih i zdravih, od prvog trenutka začeća, do poslednjeg daha. Danas postoje razlike u viđenju onoga što se smatra muzičkom terapijom. U nekim zemljama veći je naglasak na lečenju, u drugim na muzici. Ali, bez obzira na pristup, moguće ju je primeniti u svim granama medicine.

 

Medicinska muzika s terapijskom rezonancom nalazi sve veću primenu u modernoj medicinskoj praksi i primenjuje se prvenstveno za tretiranje zdravstvenih poremećaja uzrokovanih nekom vrstom stresa. Rezultati istraživanja dokazuju pozitivno delovanje kod tretiranja glavobolja, migrene, smetnji sa spavanjem, koncentracijom, psihom… Zdrava populacija se obraća muzikoterapeutima preko muzikoterapijskih savetovališta (jedno takvo postoji i u Srbiji), u kojima klijenti mogu da nauče kako da muzikoterapijske tehnike i muziku najefikasnije koriste za dobrobit sebe, svojih najbližih i društva u celini.

 

Medicinski program kompanije MicroMusicLaboratories, verovatno najčuvenije firme koja se bavi muzikoterapijom, nalazi se na CD-ima koji se primenjuju prema stručnoj lekarskoj preporuci u osnovnom, dodatnom ili intenzivnom programu. Rezultati delovanja pojedinih muzičkih preparata postižu se njihovom redovnom primenom, a medicinski učinak pojačava se povezivanjem s drugim muzičkim preparatima, u okviru osmišljenog plana slušanja. Za svako medicinsko područje primene osmišljen je poseban plan slušanja, strukturiran na osnovu rezultata dugogodišnjih naučno-medicinskih istraživanja, koji su dokazali pozitivne učinke na zdravlje čoveka.

 

Medicinska muzika s terapijskom rezonancom nije muzika u uobičajenom smislu i stoga ne služi zabavi, već se koristi isključivo u medicinske svrhe. Lepota harmonijskih preparata usmerena je na individualno prihvatanje - ugodno uživanje u muzici, gde su zakoni prirodne harmonije sadržani u finim strukturama mikrosveta muzike, jer stvaraju pozitivno delovanje na zdravlje. Stvorili su je brojni muzikolozi i kompozitor klasične muzike Peter Hubner, u svrhu harmonizacije tela i duha. Neka od najstarijih umetničkih dela dokazuju čovečanstvu da se muzika oduvek primenjivala za bolje duševno raspoloženje, kvalitetnije uređeni društveni život i, naposletku, celovito lečenje čoveka. Već je Pitagora pre dve i po hiljade godina utvrdio da su harmonijski zakoni muzike jednaki kod svih živih bića, te da ona ima mnogo jaču snagu lečenja od drugih lekovitih sredstava.

 

U starim kulturama muzika je bila korišćena na taj način, a i Biblija opisuje kako je kralj David Saul lečio muzikom. Ibn Sina ispitivao je njeno delovanje ne samo na bolesne, već je ovaj fenomen istraživao i u odnosu na zdrave ljude, što je omogućilo da se koristi kao jedno od najjačih sredstava za sprečavanje psihičkih bolesti. Na poslednjoj međunarodnoj konferenciji Svetske zdravstvene organizacije o stresu, utvrđeno je da su preparati medicinske muzike s terapijskom rezonancom objektivno najdelotvorniji i cenom najpovoljniji za lečenje stresa - u oslobađanju od psiho-fizioloških manifestacija, te da su čak 4 do 8 puta delotvorniji od konvencionalnih farmaceutskih preparata. Dovoljno je da se koriste samo petnaest do dvadeset minuta dnevno, po mogućnosti rano ujutro odmah nakon buđenja, te uveče pre spavanja, ali i nakon posla, prema potrebi.

 

Bilo da je klasična, pank ili R’n’B, muzika je blagotvorna i stimulativna, ali pod pretpostavkom da slušate onu koju volite. Od srednjovekovnih trubadura pa do plesnog pokreta Elvisa Prislija i hip hop ritmova ili Bitlsa, naučno je dokazano da muzika može da poveća čulno opažanje, jer su naše životno važne telesne funkcije podvrgnute određenom ritmu...

 

Muzikoterapija se sprovodi na sledeći način: pacijent se izlaže delovanju određenog muzičkog preparata u određeno vreme - u sedećem ili ležećem položaju, zatvorenih očiju, a idealno je preko slušalica, kako bi se izbegla sva moguća spoljna ometanja. U medicinskoj zajednici muzika se koristila da bi pacijentima povećala osećaj ugode, smanjila osećaj teskobe i boli, pojačala funkcionisanje imunog sistema, te u rehabilitaciji i oporavku.

 

Pomoću vizualizacija vođenih muzikom, žene mogu da se reše negativnih predrasuda o porođaju, koje su najčešće posledica naše kulture i vaspitanja (porođaj = bol). Istraživanja su pokazala da su trudnice, koje su prošle kroz ovaj program, pozitivnije doživele svoj porođaj. Muzikoterapija ga čini manje bolnim, i to na razne načine: muzičke i vibroakustične tehnike direktno deluju na smanjenje osećaja bola, a naročito odabrana muzika ima smirujuće dejstvo, čime se eliminišu napetost i stres. Vibracije zvuka direktno utiču na puls i aktivnost mišića - što, takođe, umanjuje bol.

 

Neko drugo istraživanje, sprovedeno na čak 36.517 osoba iz celog sveta, pokazalo je da postoji povezanost između izbora muzike i karaktera. Ispostavilo se da su ljubitelji klasične muzike i džeza kreativni, i samouvereni, mada su prvi otvoreniji a drugi povučeniji; da pop i kantri muziku vole marljivi i sramežljivi; rep otvoreni ljudi; oni koji vole soul - kreativni su, otvoreni, nežni, opušteni i imaju visoko samopouzdanje; ljubiteljima indi muzike (više muzičkih pravaca: pank rok, nojs rok, tvi pop...) nedostaje samouverenost i nisu baš ljubazni; a uprkos stereotipu - ljubitelji hevi-metal muzike su nežni, opušteni kreativci... Tako bar tvrdi profesor Adrian Nort sa škotskog univerziteta Heriot-Vot, koji je proučavao međusobnu povezanost ličnosti i izbora muzike.

 

Naučnici su utvrdili da prijatne melodije, delujući na mozak, podstiču lučenje prirodnih analgetika - endomorfina i “hormona sreće”.

 

“Omiljena muzika proširuje krvne sudove na isti način kao i smeh, vežbanje ili lek za snižavanje pritiska”, objasnio je profesor dr Majkl Miler, direktor preventivne kardiologije Univerzitetske bolnice u Merilendu. Širenje krvnih sudova podstiče cirkulaciju i smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija ateroskleroze. Kad su učesnici ovog eksperimenta slušali muziku koja ih razdražuje, zabeleženo je sužavanje krvnih sudova za šest odsto.

 

Muzika koju volimo čini nas srećnim i ne samo to - ona nam poboljšava zdravlje, smanjuje pritisak, podstiče pamćenje. Ali, ako je preglasna, može i da postane - štetna.

 

Svakodnevno polučasovno slušanje muzike može znatno da smanji krvni pritisak, potvrdili su i naučnici Univerziteta u Firenci. Doza “leka” se povećava kad je potrebno umiriti nervni sistem i smanjiti osetljivost na bol. Sat muzike dnevno može znatno da smanji osećaj bola kod hroničnih bolesnika s reumatskom upalom zglobova ili bolom u leđima. U ovom slučaju je nevažno da li je “lek” omiljena muzika ili su to neki relaksirajući zvuci. Pokazalo se da su ispitanici koji su je svakodnevno slušali bili manje depresivni.

 

Pomenuti stručnjaci ukazuju da su profesionalna oštećenja sluha češća kod simfonijskih muzičara, posebno kod duvača, u poređenju sa rok muzičarima. Mladima se, takođe, preporučuje da na svaki sat slušanja naprave pauzu od pet minuta, da bi im se uvo odmorilo i oporavilo. Utvrđeno je, takođe, da slušanje previše glasne muzike u toku jela povećava unos hrane i tečnosti, a uz rok muziku se pije više alkohola. Muzika čiji je sadržaj nabijen negativnim emocijama i tekstovima punim nasilja, pojačava loša osećanja, izaziva napetost i agresivno reagovanje.

 

Na kraju, ipak, važno je znati da primena muzike u dokolici nije muzikoterapija, iako ljudi misle da muzika deluje terapijski sama od sebe. Ona ima blagotvorno dejstvo, ali u muzikoterapiji metod je osnova terapijskog procesa, a muzika je samo alat.

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj