Facebook

hemofarm top

Home / Psihologija i duh / Istina unutrašnjeg srca

Istina unutrašnjeg srca

Psihologija i duh
Nameštaj | Psihologija i duh | Istina unutrašnjeg srca
Istina unutrašnjeg srca

Šta bi se desilo kada bismo zaista mislili svojim srcem? Da li bi to bio univerzalni jezik koji bismo svi razumeli ili bi nam jezici i dalje bili pomešani?

 

Mnogi drevni narodi (Egipćani, Semiti) smatrali  su da se proces razmišljanja ne odvija  u mozgu, već u srcu. Savremeni čovek rođen na ovim područjima, mada često koristi  izraz „slušati svoje srce“, čim je reč o razmišljanju,  prebacuje pažnju na um, mozak ili glavu. Šta bi se  desilo kada bismo zaista mislili svojim srcem? Da li bi to bio  univerzalni jezik koji bismo svi razumeli ili bi nam jezici i  dalje bili pomešani?

 

Osluškujući srce

 

Često možemo da čujemo ili pročitamo savete koji uzdižu glas srca do božanskih visina. Nažalost, podjednako često nailazimo  na ljude koji koriste fraze tipa „Srce mi je reklo da je  to prava stvar koju treba da uradim“ ili „Ja samo pratim svoje  srce“, kako bi opravdali svoje sebične ili neetične ciljeve. Na  isti način, srce vam uporno može govoriti da voli nekog ko  mu ne uzvraća ljubavlju. „Slušajući srce“ možemo zaglibiti  daleko od onog što bismo nazvali zadovoljnim ili srećnim  životom. Opet, s druge strane, ignorišući svoja osećanja i ravnajući  se isključivo prema razumu, postajemo kruti i emotivno  izolovani. Gde nastaje zbrka?

 

Da bismo lakše razumeli šta se tu događa, možemo da zamislimo  da imamo dva srca. Spoljašnje srce je ono koje reaguje  na spoljašnji svet i stremi ka nedostižnom, i kome stalno  treba pažnja, pohvala, potvrda ili zaštita. Unutrašnje srce je  dublje i skrivenije, ono je „sedište duše“ i ako ga zalivamo pažnjom, uzvratiće nam plodovima topline i mira.

 

Ko koga vodi?

 

Spoljašnje srce vođeno je nezadovoljenim potrebama i zato  je često impulsivno, sklono usponima i padovima, zanosima i  teskobama. Zavisno je od tuđih pogleda i „svojeglavo je“, do  njega ne dopire glas razuma. Zbog toga često možemo da  čujemo ljude kako se žale: „Sve znam, ali ne mogu drugačije“  ili „Volim ga iako je grozan prema meni“.

 

Kada se „srce sluša“ mimo razuma, lako je zavarati se. Koliko  god bili uvereni u čistotu svojih želja, ako se naše težnje  ne ostvaruju već nas čine nesrećnima ili izolovanima, treba da  budemo iskreni i priznamo sebi da zapravo sledimo neku nezadovoljenu  potrebu. To priznanje je prvi glas razuma. Sledeći  korak je otkrivanje onoga što leži u podlozi tog vezujućeg  i iscrpljujućeg emocionalnog obrasca.

 

Unutrašnje srce je ono do kog stižemo uz pomoć razuma, a  ne uprkos razumu. Ono je izvor našeg unutrašnjeg mira i ne  možemo ga čuti ako um stalno brblja: „Jesam li bolja od nje?“,  „Njemu je zapravo stalo, ali ga je strah da to pokaže“, „Imam  trideset pet godina, a sama sam“ i slično. Um koji se vrti oko  samopotvrđivanja u dosluhu je sa spoljašnjim srcem. Oni su  deo iste šeme, zajedno stvaraju emotivno-mentalne uzorke,  obrasce koji maskiraju naša autentična osecanja.

 

Tipičan mehanizam kojim se jača delovanje iz spoljašnjeg  srca jeste stalno upoređivanje s drugima. Kada nam  je u fokusu ono što nemamo (skup auto, zgodan partner, savršena linija i slično), onda ćemo to sa zavišću gledati kod  drugih i tako samo jačati svoj osećaj nedovoljnosti. Iz te  unutrašnje nedovoljnosti neko će potonuti u apatiju, a nekom  će se probuditi želja za takmičenjem, pa će sve ono što mu nedostaje pokušati da stekne. Međutim, uvek ce biti onih koji su bolji, lepši, pametniji, bogatiji ili uspešniji od  nas. Uvek će tu biti neko ili nešto što može da produbi naš  osećaj nedovoljnosti.

 

Unutrašnje srce caruje (odnosno miruje) na dubljem nivou  našeg bića i u saradnji je sa „tihim umom“. To ne znači da do njega možemo jedino ako uđemo u stanje nirvane ili tek kada zadovoljimo sve svoje „površne“ emocionalne potrebe. Do njega stižemo shvatajući obrasce koji su nas  održavali u neprestanom ogledanju u očima drugih i  privatajući da sve te brojne sabotirajuće misli nisu baš tako  bitne. One ne opisuju naše biće, već „nešto“ u nama. One  opisuju deo nas kome stalno nešto fali i treba. Literatura zasamopomoć taj „deo nas kome stalno nešto fali i treba“  naziva egom, mada je ego u zapadnoj psihoanalitickoj tradiciji,  iz koje je taj izraz zapravo potekao, sasvim nešto drugo.

 

U zapadnoj misli, ego nije isto što i taština, sebičnost ili egoizam. To je psihološka struktura koju ima svako od nas i  koja nam, između ostalog, omogućuje da imamo svest o sebi i kvalitetno testiramo realnost.

 

Osoba sa slabim egom je iz te druge perspektive osoba  „slabog karaktera“, nestabilna, s malo samopouzdanja. A da  bismo smogli hrabrosti da otvorimo svoje srce drugima, najpre  moramo da imamo osnovno poštovanje prema sebi samima.  Teško da ćemo moći da se otvorimo za ljubav ako nam  nedostaje samopouzdanje.

 

Poruke tela

 

Podela na dva srca nije doslovna. Postoji mnogo nivoa na  kojima se možemo osećati sami sebi bliskima ili sami sebi dalekima. Ova podela je tu da bismo lakše razumeli razliku  između onih teških (ili vezujućih) i onih lakih (ili oslobađajućih)  osećanja. Jer, i jedna i druga smeštena su (a gde drugo  nego) u srcu. Doduše, ove prve možemo osećati i kroz gušenje  u grlu, bol u glavi ili kiselinu u želucu. Ali svi ti telesni simptomi nastaju upravo zato što slušamo spoljašnje srce  koje deluje iz neke svoje nezadovoljene potrebe.

 

Poruke koje nam telo šalje preko fizičkih simptoma najčešće  su, na simboličkom nivou, vrlo jasno povezane sa emocionalnim  problemima. Tako knedla u grlu može nastati, jer  „gutamo suze“, „nemamo pravo glasa“ ili nam je za vratom neka osoba koja želi da kontroliše. Težina ili kiselina u želucu  može da nastane zato što nešto, najčešće ljutnju, ne  možemo da „svarimo“. Često se dešava da se osećanja, na  primer tuga, potiskuju teškom ili nezdravom hranom kako bi se maskirala emotivna praznina. Budući da su telo, um  i osecanja u stalnoj vezi, iz onog što nam telo govori možemo  da saznamo mnogo o sebi i svom trenutnom emocionalnom  stanju.

 

Kada funkcionišemo kroz spoljašnje srce, osetljivi smo na  tuđe mišljenje i samopouzdanje nam nije jača strana. Međutim, ma koliko nas ono ljutilo zbog svoje „svojeglavosti“,  treba da budemo nežni. Njegove nezadovoljene potrebe najčešće su tu zbog toga što su bile zanemarene još dok smo bili deca i u velikoj meri bespomoćni. Zato moramo da budemo pažljivi, ali ne da mu podilazimo. Treba da ga prihvatimo, ali ne da mu udovoljavamo. Treba da primetimo njegove želje i  potrebe, ali ne da ih uzimamo zdravo za gotovo, da mu dopustimo  da nas vodi. Spoljašnje srce nije dobar vodič, jer mu  je u fokusu „ono što fali“. Kada nas ono vodi, izvor delovanja  je ono čega nema – nedostatak. Delujući iz njega, samo mu  pridajemo važnost i zato se širi... još novca, još ugleda, još  pogleda spolja.

 

Kada se suočimo s činjenicom da ono za čim spoljašnje srce vapi nikada u potpunosti nećemo dobiti, dobro je da odtugujemo. Put do unutrašnjeg srca često je popločan  upravo suzama. One mogu da zacele povredu spoljašnjeg  srca. Nakon što odtugujemo činjenicu da ne možemo da  budemo ono što nismo i da nas stalno stremljenje ka onome  što nemamo neće ispuniti, bićemo mnogo spremniji da  saslušamo tihi glas koji dopire iz dubine našeg bića. Budi  se samopoštovanje i saosećanje kako prema unutra (prema  sebi) tako i prema spolja (prema drugima).

 

Kada dotrajali emotivno-mentalni obrasci koji nas održavaju  na površini stvarnosti otpadnu, otope se ili nestanu, u  stanju smo da donosimo mnogo zrelije i bolje odluke. Možemo  bolje da razumemo i jasnije osetimo šta jeste, a šta nije  dobro za nas. U centru zbivanja smo mi i naš unutrašnji mir,  a ne ono kakvima nas vide drugi. Jer, svako ima svoj pogled  na nas, nemoguće je svim tim spoljašnjim pogledima udovoljiti.  Čak i da je moguće, nepotrebno je jer mi ne živimo  u tuđim očima, već u sebi. U dubini srca je ljubav koja nije zavisnička i koja ne boli, već oplemenjuje i donosi mir.

 

 

Farmacija & Medicina: portal za zdrav život, lečenje, prevencija, medicina, farmacija, lekovi, preparati, suplementi, estetska hirurgija, stomatološke ordinacije, ginekološke ordinacije, oftalmološke ordinacije, fitness, psihologija i um, muško i žensko zdravlje, zdrava hrana i dijeta, alternativna medicina, nega kože, kozmetika, ljubav i seks, trudnoća, bebi svet, deca i roditeljstvo, savršeno zdravlje...

 

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj