Facebook

Hemofarm

Home / Psihologija i duh / Kako da se izborite sa napadima besa?

Kako da se izborite sa napadima besa?

Psihologija i duh
Nameštaj | Psihologija i duh | Kako da se izborite sa napadima besa?
Kako da se izborite sa napadima besa?

Neko vam je pred nosom "ukrao" parking mesto ili oduzeo prednost dok čekate u redu, osoba do vas preglasno priča na mobilni telefon u gradskom prevozu...

 

Razloga za nervozu i ljutnju je svakodnevno mnogo - prosečna osoba se u danu naljuti oko četiri puta, a oni kratkog fitilja eksplodiraju najmanje 12 puta na dan, tvrdi Majk Fišer, direktor Britanskog udruženja za upravljanje besom. 

Iako izlive besa često doživljavamo kao preko potreban ventil, oni imaju vrlo ozbiljne nuspojave. Stručnjaci upozoravaju da osobe "kratkog fitilja" imaju veći rizik od srčanog i moždanog udara. 

Negativne emocije imaju produženo delovanje i mogu biti okidač za infarkt i dva sata nakon izliva gneva i onda kad vam se čini da ste potpuno smireni, tvrde naučnici. 

Nakon epizoda besa rizik od infarkta povećava se gotovo pet puta, a opasnost od moždanog udara je utrostručena, otkrio je tim naučnika koje je predvodio dr Mari Mitlman, direktor Odeljenja za kardiovaskularna istraživanja Medicinskog fakulteta na Harvardu. Pod najvećim rizikom su oni koji pate od bolesti srca, ali i hronično mrzovoljni koji često gube živce jer se sa svakom novom epizodom ljutnje opasnost od kardiovaskularnih problema povećava, što je posebno opasno za one koji su imali srčani ili moždani udar, kao i za dijabetičare. 

Osim toga, bes može izazvati probleme sa želucem, sindrom nervoznih creva, grčeve i gorušicu, kao i povećati rizik od čira. Istraživanja su pokazala da su mrzovoljni ljudi skloniji i čestim glavoboljama i depresiji. 

Bes povećava i rizik od učestalih pojava bolesti jer cenu povećanog stresa, koji je pogonsko gorivo ljutnje, plaća imuni sistem čija se aktivnost smanjuje, pa postajemo sve manje otporni na bolesti. 

Iako može biti opasna, ljutnja se uz radost, tugu i strah ubraja u tzv. osnovne emocije, pa kao i svake druge ima svoju svrhu, objašnjava psihološkinja prof. dr. sc. Mirjana Krizmanić. 

- Kada nas neko napada, iako mu ništa nismo učinili, želi da nam oduzme nešto što nam pripada ili stoji na putu ostvarenju naših ciljeva, ljutnja je korisna jer nas podstiče da se branimo što je zdravije od pasivnog podnošenja nepravde ili tuđe agresivnosti. Međutim, kad je ljutnja posledica naših ličnih frustracija, ona ozbiljno narušava kvalitet života. Ljudi koji se često ljute ne zagorčavaju time svoj život jer im je u načelu lakše kad se na nekom "iskale", ali zagorčavaju život drugima. Takvu vrstu ljutnje nikom ne treba da dozvolimo i od takvih ljudi treba tražiti da se kontrolišu, tačnije, da savladaju potrebu za vikanjem i napadanjem onih koji nisu krivi za njihove frustracije - kaže Krizmanić. 

 

Zbog stresnog načina života “lako zapaljivih ljudi” je iz godine u godinu sve više. Iz takta nas izbacuju izgubljene utakmice, politika, gužve u saobraćaju, a poslednjih godina se pojavljuju i novi uzročnici besa, pa nam živce kidaju društvene mreže i loša internet veza, tvrdi dr Tomas Dikson sa Univerziteta kraljice Meri u Londonu. 

- Ljutnju izražavamo odlučno, agresivno ili na pasivno-agresivan način - tvrdi Fišer, direktor Britanskog udruženja za upravljanje besom. On ljude koji se često ljute deli na impulsivne i eksplozivne. 

Impulsivni ljudi bes drže zatvoren u boci sve dok ne proključa, a eksplozivni reaguju na prvu loptu, pa se nakon petominutne "bure" vraćaju u normalu. 

Mišljenja o tome da li ljutnju treba potisnuti ili izraziti su podeljena. 

Mnogi stručnjaci, među kojima je i dr Fil Hamond, smatraju da sukobe treba izbegavati jer agresija rađa agresiju, ali Majk Fišer je skloniji Frojdu koji je tvrdio da je bes bolje izbaciti nego držati u sebi. 

- Ljudi koji potiskuju bes neretko postaju potišteni i depresivni, objašnjava Fišer. U prilog njegovom stavu da ljutnju treba izbaciti iz sebe, ide i nemačka studija koja je pokazala da eksplozivni Italijani i Španci, koji otvoreno izražavaju ljutnju, u proseku žive dve godine duže od emotivno suzdržanih Britanaca. 

Ipak, psihološkinja Krizmanić smatra da način na koji iskazujemo ljutnju u velikoj meri zavisi od okolnosti. 

- Retko ko viče na šefa, ali mnogi viču na bračne partnere ili decu. Ljutiti ljudi urlaju, vređaju, prete, udaraju šakom o sto, razbijaju, ali to čine samo tamo gde će proći bez posledica, a to je, nažalost, najčešće unutar porodice. Međutim, u situacijama kada bi im takvo pokazivanje ljutnje štetilo, oni se zatvaraju ili se, što je najgore, okreću slabijima koji im ne mogu uzvratiti - upozorava ona. 

Krizmanić tvrdi da, za razliku od nevaspitanih koji sve rešavaju nasilničkim ponašanjem, dobro vaspitani ljudi mogu da kontrolišu emocije i nezadovoljstvo izražavaju na uljudan način. 

U kontrolisanju besa pomažu antistresne terapije, meditacija i vežbe, a izuzetno je delotvorna i aromaterapija. 

- Eterična ulja rimske i germanske kamilice, bergamota i slatke narandže opuštaju i smanjuju pritisak uzrokovan emocionalnim stresom i mentalnim naporom i mogu da pomognu onima koji brzo "planu". 

Kamilica pomaže perfekcionistima i radoholičarima koji su često frustrirani i onima koji osećaju napetost u predelu stomaka (solarnog pleksusa) - kaže aromaterapeutkinja Sanja Rajković. 

 

Brzo opuštanje uz miris bergamota, lavande i nerolija

 

U difuzer, koji raspršuje hladna eterična ulja, ulijte 40-60 kapi ulja. Možete pomešati po 15 kapi ulja kamilice, bergamota i naranče. Svakodnevna upotreba difuzera ne može škoditi ako ne upotrebljavate eterična ulja bogata fenolima kao što su timijan, kemotip, timol i origano, kaže aromaterapeutkinja Sanja Rajković. U opuštanju pomažu i kupke, ali nije dovoljno da ulijete nekoliko kapi ulja u vodu jer možete iritirati kožu. Treba da nabavite i dobar emulgator koji će ulja ravnomerno raspršiti u vodi. 

Jedan od najboljih je sojina pavlaka, ali može poslužiti i pavlaka za kuvanje. Za opuštajuću kupku pomešajte 12 kapi lavande, 8 kapi nerolija, 4 kapi bergamota i 1 dl pavlake, pa smesu ulijte u toplu vodu u kadi. Kada vas obuzima ljutnja, na papirnatu maramicu stavite 2-3 kapi eteričnog ulja i nekoliko puta udahnite. 

 

Zbogom nemiru

 

Slatka aroma bergamota raspršuje natmurenost i razdražljivost i pomaže da otpustimo ono što nas tišti. Lavanda i melisa teraju napetost i osećaj panike, umiruju srce i um i dobre su za osetljive ljude koji se teško suočavaju sa stresnom situacijom, tvrdi Rajković.

Stabilizujte um

 

Jedno od najboljih ulja za smirivanje emocionalne napetosti je neroli - posebno pomaže ljudima koji pate od povišenog pritiska i nesanice.

 

Opustite se...

 

Eterično ulje možete i razrediti u biljnom brzo upijajućem ulju. Na primer, na 20 ml biljnog ulja lešnika dodajte 10 kapi ulja lavande i nanesite mešavinu na napete delove tela poput vrata i ramena. Ulje će se brzo upiti te vam pružiti osećaj opuštenosti, kaže Rajković.

 

 

 

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj