Facebook

Hemofarm

Home / Prevencija / Kako se najbolje zaštititi od gripa ove sezone?

Kako se najbolje zaštititi od gripa ove sezone?

Prevencija
Nameštaj | Prevencija | Kako se najbolje zaštititi od gripa ove sezone?
Kako se najbolje zaštititi od gripa ove sezone?

Virus influence je oduvek bio potencijalno smrtonosan, ali mi danas znamo kako da ga „dočekamo“: maskama, redovnim pranjem ruku, kijanjem i kašljanjem u papirne maramice i preventivnim merama koje imaju snagu leka.

 

Mnogi epidemiolozi tvrde da nije sporno da li će se pojaviti novi, ojačani virus gripa – pitanje je samo kada će se to dogoditi. Iskustvo s ovom bolešću je veliko, budući da je do sada zabeleženo 300 epidemija i 31 pandemija! Zabeležen je i njihov ritam pojavljivanja: epidemija može da se očekuje na 11 godina, a pandemija na 30 do 50. Od poslednje je prošlo 35 godina, a najduži vremenski razmak između dve svetske epidemije je bio 39 godina. Potencijalno smrtonosan virus ponovo se raširio po čitavom svetu, a budući da pandemije nastaju neočekivano i da se šire neverovatnom brzinom, ne mogu da se zaustave, a prestaju iznenada kao što su i počele. Pa ipak, iako je virus influence potencijalno vrlo opasan, dobro organizovane zdravstvene službe znaju kako da ga „dočekaju“.

 

Najbolja zaštita protiv gripa je vakcina, ali je nemamo uvek u pravom trenutku i dovoljno. Svake godine se proizvodi nova, budući da se virus gripa svake godine menja. To se događa zbog toga što na svom omotaču ima dva proteina, hemaglutinin (H) i neuraminidazu (N) koji se neprekidno transformišu stvarajući nove podtipove. Promene se najčešće događaju na tipu A, ređe na tipu Be, a na tipu Ce ih nije bilo. Ovim proteinima virus gripa prodire u sluzokožu disajnih organa prema kojoj ima posebnu sklonost. Njegova neuraminidaza (N) mu prvo „pripremi teren” smanjujući gustinu sluzi, a zatim se hemaglutininom (H) vezuje za receptore sluzokože.

 

Tada mu nije teško da uđe u ćeliju, reprogramira je prema svojim potrebama i razmnožava u beskraj sve dok ćelija ne prsne. Tada se odjednom na površini sluzokože nađe veliki broj „mladih“ virusa. Kada kijamo i kašljemo, kapljice sluzi pomešane s virusima lete i na daljinu od dva metra i svi koji se nalaze na toj udaljenosti od obolelog izloženi su infekciji. A kada pokušavamo da zaštitimo okolinu kijajući i kašljući u ruke, pa ih neoprane spuštamo na telefon, kvaku ili bilo koji predmet za zajedničku upotrebu – prenosimo infekciju na sve koji ih dotaknu.

 

Prenosi se brzo

 

Niko, naravno, ne čini tako nešto namerno. Naprotiv, od trenutka prodora virusa u organizam, inficirana osoba još jedan do tri dana ne zna da ga ima i ponaša se uobičajeno. To je i razlog što se grip prenosi neverovatnom brzinom i što epidemiolozi i infektolozi apeluju na često pranje ruku, kijanje i kašljanje u papirne maramice koje se odmah bacaju i izbegavanje da se nos i usta dotiču neopranim rukama. Ako bismo se u vreme najave epidemije gripa svi ovako ponašali i postupali po savetima lekara, sigurno je da bi broj obolelih od ove nimalo bezazlene bolesti bio neuporedivo manji.

 

Ove godine, umesto sezonskog, vanredno smo dobili novi N1H1, „svinjski“ grip koji je nastao u organizmu svinje kombinacijom svinjskog, ptičjeg i humanog virusa. Iako se smatra da se pandemija gripa A proširila iz nerazvijenih sredina Dalekog istoka, gde u neposrednoj blizini ljudi žive svinje i vodene ptice, ova opasna rekombinacija virusa dogodila se u Meksiku. Ovaj virus sličan je onom koji je izazvao epidemiju španskog gripa 1918. godine – oba su se pojavila u proleće kada se obično završava sezonski grip i oba napadaju mlade i zdrave ljude.

 

Genetičari procenjuju da virus svinjskog gripa za razliku od španskog nije ni približno toliko smrtonosan. Procenat smrtnosti iznosi 0,4 odsto, što je manje od sezonskog gripa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je do sada obolelo oko 60.000 osoba. U našoj zemlji je registrovano 11 obolelih (do zaključenja ovog broja Magazina)… Očekuje se da će tokom pandemije grip biti srednje težak i da će manje otporni imati komplikacije na plućima.

 

Ohrabruje i vest koju su saopštili eksperti Svetske zdravstvene organizacije da za sada nema dokaza da je H1N1 „ojačao“ u kontaktu s drugim virusima i da se menja u smrtonosni oblik, mada i ovaj soj može da mutira u bilo kojem trenutku i postane mnogo opasniji, ili, suprotno od toga, potpuno bezopasan. Prema prvim rezultatima istraživanja genetičkih laboratorija, svinjskom gripu nedostaje jedna aminokiselina koja bolest čini izrazito smrtonosnom. Pitali smo prof. dr Dragana Delića, infektologa u Institutu za infektivne i tropske bolesti i predsednika Zdravstvenog saveta Srbije, koliko je realna opasnost od gripa u našoj zemlji i da li je naše zdravstvo spremno za sprečavanje ove epidemije?

 

Dobro je imati svoju vakcinu

 

Po rečima našeg sagovornika, zdravstvene službe u našoj zemlji su dobro pripremljene i uvežbane, jer nam je nedavno pretila epidemija ptičjeg gripa. Vakcina je jedino pravo sredstvo u borbi protiv epidemije, ali je za sada nema dovoljno. Doktor Delić naglašava i prednost stanovnika onih zemalja koje imaju svoje vakcine i koji se prvi vakcinišu. Ove okolnosti su pokazale da je proizvodnja vakcine od strateškog značaja i da je treba staviti pod upravu državnih organa.

 

Kako prepoznati grip? Grip je, nesumnjivo, bolest čitavog organizma, kaže prof. dr Delić. Počinje bez ikakve najave: „ujutro sam zdrav, posle podne bolestan“ sa visokom temperaturom, glavoboljom i bolom u mišićima i zglobovima. Kod lakših oblika, zapaljenje je lokalizovano na gornje disajne puteve i prolazi spontano za četiri do pet dana. Međutim, nije retkost da se virusima gripa pridruže i bakterije i da se infekcija proširi u različitim pravcima: na srednje uvo, sinuse, bronhije i pluća. Komplikacije mogu da nastanu i na srcu, mozgu, mišićima i nervima.Novi grip izazvan virusom H1N1 ima iste simptome kao i sezonski, ali oboleli ima još i proliv i povraćanje.

 

Lečenje se prvenstveno sastoji u mirovanju, unošenju tečnosti i minerala. Preporučuje se često uzimanje blage mineralne negazirane vode, ohlađenih i toplih blagih čajeva, negaziranih sokova (breskva), nemasne pileće supe ili čorbe. Lekovima se snižava temperatura koja je veća od 38 stepeni. Treba izbegavati prejake limunade i sokove od pomorandži i gazirane napitke, jer mogu da izazovu povraćanje. Za snižavanje temperature i smanjivanje bolova pomaže paracetamol, acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, lekovi protiv kašlja. Treba ih uzimati samo u preporučenim dozama.

 

Profesor dr Delić ističe da do sada nije pronađen nijedan lek koji uništava virus. Svi medikamenti protiv gripa pripadaju takozvanim simptomatskim lekovima kojima ne možemo da lečimo bolest, ali možemo da je ublažimo, skratimo trajanje i smanjimo komplikacije. Koriste se M2 inhibitori (amantadin i rimantadin), mada virus na njih brzo postaje otporan. Relativno novi lekovi su inhibitori neuraminidaze (oseltamivir – „tamiflu“ i zanamivir („relenza“) koji blokiraju razmnožavanje virusa i koji su naročito efikasni na početku infekcije. Antibiotici se uzimaju kada dođe i do bakterijske infekcije.

 

Može li se infekcija izbeći? Najbolje je izbegavati kontakt sa obolelim licima i ograničiti kućne posete. Čak je i rukovanje opasno. Ukoliko maske nisu dostupne u dovoljnoj količini, preporučuje se da zaštitnu masku nosi obolela osoba. Svi članovi domaćinstva moraju da sprovode higijenu, peru ruke ili koriste neki dezinficijens na bazi alkohola.Sve dok ste bolesni, ne idite na posao, u školu ili na put, čak i ako se dobro osećate.

 

Prehlada ili grip? Uzročnici prehlade su najčešće rinovirusi, koronavirusi, virus parainfluence, respiratorni sinicijalni virus, adenovirusi i koksaki. Bolest postepeno napreduje, a zaraženi prehladu relativno dobro podnose. Temperatura kod gripa je mnogo viša, penje se i do 40 stepeni i praćena je izrazitom malaksalošću, bolovima u mišićima, zglobovima i oko očiju. Grip traje najmanje pet do sedam dana, a kod mlađe dece ili osetljivih i duže.