POVIŠENA TELESNA temperatura nije bolest, već simptom nekog oboljenja. To je prirodna reakcija organizma na bolest, znak da se telo bori protiv poremećaja koji se desio u telu i da imuni sistem funkcioniše.
Stoga, upotreba antipiretika, lekova za snižavanje telesne temperature, često nije opravdana. Pravilno lečenje podrazumeva pronalaženje uzroka, odnosno oboljenja koje je izazvalo skok temperature i propisivanje adekvatne terapije. Ipak, suviše visoke i dugotrajne temperature mogu da budu opasne i zbog toga zahtevaju odgovarajući tretman.
Povišene vrednosti temperature mogu biti kratkotrajne - kada traje kraće od dve nedelje i uglavnom nastaje usled infekcija.
Srednje duga povišena temperatura obično traje od dve do tri nedelje i njeni uzročnici mogu biti mnogobrojna oboljenja, ali se ipak najčešće javlja usled upalnih procesa u organizmu.
Dugotrajna temperatura jeste ona koja se ne povlači ni posle tri nedelje, a utvrđivanje njenog uzroka zahteva primenu složenijih dijagnostičkih postupaka.
TERAPIJA KAD KAŽE LEKAR
S obzirom na to da povišena temperatura predstavlja simptom oboljenja, najvažniji korak u lečenju je otkrivanje pravog uzroka. Zato je, izuzev kad probije granicu tolerancije, ne bi trebalo odmah suzbijati.
- Smatra se da je temperatura tela do 38 stepeni Celzijusa zapravo korisna za organizam, jer se na taj način on bori protiv infekcije - kaže dr Vladimir Živković.
- Kada pređe vrednost od 38 stepeni Celzijusa, treba se konsultovati s lekarom, da bi se odredila adekvatna terapija. Lečenje obično podrazumeva uzimanje veće količine tečnosti, tuširanje mlakom vodom i upotrebu antipiretika. Lekove ne treba uzimati bez konsultacije sa lekarom jer mogu da izazovu neželjene efekte i da zamaskiraju kliničku sliku.
- Normalna telesna temperatura je od 35,8 do 37,5 stepeni Celzijusa i varira od osobe do osobe, menjajući se tokom dana usled dejstva različitih faktora kao što su hrana, piće, fizička aktivnost, spavanje, menstrualni ciklus, trudnoća, uzbuđenje - objašnjava dr Vladimir Živković, iz udruženja „Lekarinfo“.
- Ipak, reč je o neznatnim varijacijama i prolaznom skoku temperature. Minimalna telesna temperatura je 35,8 stepeni Celzijusa, i ukoliko se temperatura tela smanji ispod ove vrednosti to znači da organizam ulazi u hipotermiju i zahteva hitno zbrinjavanje pacijenta.
Povišena temperatura može biti znak blagog, ali i nekog ozbiljnijeg zdravstvenog poremećaja, a to mogu da budu:
1. INFEKCIJE - najčešći uzročnici povišene telesne temperature jesu virusne, bakterijske, gljivične i parazitarne infekcije (grip, upala krajnika i pluća, šarlah, meningitis, tuberkuloza).
2. BOLESTI - čiji je uzrok nepoznat, kao što su zapaljenjska oboljenja vezivnog tkiva i sitnih krvnih sudova (lupus, anemija pernicioza, sklerodermija, dermatomiozitis i poliartritis).
3. OBOLjENjA CNS (centralnog nervnog sistema) - cerebrovaskularne bolesti, povrede glave, tumori mozga i kičmene moždine, degenerativna oboljenja centralnog nervnog sistema (multipla skleroza), povrede kičmene moždine...
4. MALIGNE BOLESTI
5. BOLESTI KRVI - limfomi, leukemija, neki oblici anemije, hemoragične bolesti (npr. hemofilija).
6. KARDIOVASKULARNA OBOLjENjA - infarkt miokarda, tromboembolijske bolesti, bakterijski endokarditis, srčana insuficijencija, tahikardija...
7. ENDOKRINE BOLESTI - hipertireoidizam.
8. OBOLjENjA izazvana fizičkim agensima - toplotni udar, traume.
9. Oboljenja nastala pod dejstvom HEMIJSKIH AGENASA - reakcije na lekove, serumska bolest, hemijska trovanja.
10. PSIHOGENA temperatura (dijagnozu postavlja psihijatar, ali nakon što se isključe drugi potencijalni uzroci organskog porekla).
