Facebook

hemofarm top

Home / Prevencija / Zdrav životni stil - ključ za zdraviji nivo holesterola

Zdrav životni stil - ključ za zdraviji nivo holesterola

Prevencija
Nameštaj | Prevencija | Zdrav životni stil - ključ za zdraviji nivo holesterola
Zdrav životni stil - ključ za zdraviji nivo holesterola

Povišen holesterol može prouzrokovati aterosklerozu, opasnu akumulaciju holesterola i drugih materija na zidovima arterija, a pomenute naslage – pod nazivom „plak“ – mogu smanjiti protok krvi kroz arterije.

 

Moguće komplikacije visokih vrednosti holesterola

 

Povišen holesterol može prouzrokovati aterosklerozu, opasnu akumulaciju holesterola i drugih materija na zidovima arterija. Pomenute naslage – pod nazivom „plak“ – mogu smanjiti protok krvi kroz arterije, o čemu je već bilo reči. U koliko su pogođene arterije koje srce snabdevaju kiseonikom (koronarne arterije) te usled toga protok krvi i isporuka kiseonika budu smanjeni, to možete osećati kao bolove u grudima (stanje koje se zove „angina“) i možete imati druge simptome koronarne arterijske bolesti o čemu detaljnije razgovarajte sa svojim lekarom.

 

Ako se aterosklerotski plakovi pocepaju ili puknu, krvni ugrušak se može stvoriti na tom mestu gde je plak oštećen – ugrušak dalje blokira protok krvi ili se može otkačiti i negde niže potpuno ili delimično zapušiti arteriju. Ako usled ovih događanja protok krvi ka nekom delu srca bude prekinut, dešava se srčani udar tj. infarkt miokarda. Ako nastane prekid krvotoka u mozgu, dolazi do razvoja moždanog udara – šloga.

 

Priprema za vašu posetu lekaru

 

Da biste proverili svoj nivo holesterola, potrebno je da date krv na analizu nakon kraćeg uzdržavanja od jela i pića. Najčešće, preporučuje se da ništa ne jedete i ne pijete sem vode 9 do 12 sati pre davanja krvi. Zbog ovoga, lekar će vam najverovatnije preporučiti da krv date rano ujutru.

Prilikom samog pregleda, lekar vas može pitati da li u porodici imate članove sa povišenim holesterolom ili dijagnostikovanim oboljenjem srca, zbog toga što ti poremećaji zdravlja mogu biti nasledni. Razmislite o ovim pitanjima i imajte spremne odgovore a takođe, pripremite i sva druga pitanja koja možete imati za svog lekara.

 

Koji su najbolji načini da snizite nivo holesterola i triglicerida do željenih, zdravih vrednosti?

 

Zdravi stilovi života su ključ!

 

Smanjite višak kilograma

 

Ako ste gojazni, lagani gubitak suvišnih kilograma može pomoći u regulisanju holesterola i triglicerida. Motivišite sebe fokusirajući se na benefite mršavljenja kao što su više energije i poboljšanje zdravlja. Upamtite da je jedini zdravi način mršavljenja lagani gubitak kilograma, ne više od 3 do 4 kg mesečno, uz balansiranu ishranu.

 

Smanjite unos kalorija

 

Nakon jela, svaki višak kalorija koji našem organizmu nije u tom trenutku potreban, pretvara se u trigliceride i odlaže u masne ćelije kao rezerva. Smanjenjem unosa kalorija smanjićete i trigliceride.

 

Izbegavajte slatkiše i proizvode od belog brašna

 

Prosti ugljeni hidrati kao što su šećer i hrana od belog brašna uzrokuju nagli skok insulina u krvi zbog naglog povećanja šećera u krvi a ovo pospešuje stvaranje triglicerida.

 

Ograničite holesterol u ishrani

 

Neka vam cilj bude da ne unesete više od 300mg holesterola dnevno – a manje od 200mg ako imate dijagnostikovano srčano oboljenje. Izbegavajte najkoncentrovanije izvore holesterola kao što su crveno meso, žumanca i punomasni mlečni proizvodi.

 

Birajte zdravije masti

 

Zamenite zasićenu mast za zdraviju monozasićenu mast koja se može naći u maslinovom ulju, ulju od kikirikija, bundevinog semena, semenki grožđa i sličnim uljima. Zamenite crveno meso sa ribom bogatom omega-3 masnim kiselinama (npr. Losos).

 

Eliminišite “Trans-masti”

 

Kao što smo pominjali, ove masti se nalaze u prženoj hrani i mnogobrojnim industrijski pečenim proizvodima – većina keksa, razni kolačići, čips i sl. Čitajte sadržaj na svakom pakovanju ovakvih proizvoda koje kupujete – lako ćete saznati da hrana sadrži trans masti ukoliko na etiketi piše da delimično ili u celosti sadrži hidrogenizovanu mast.

 

Izbegavajte alkoholna pića

 

Alkohol je bogat kalorijama i šećerom a ima vrlo potentan uticaj na stvaranje triglicerida. Čak i male količine alkohola mogu povisiti nivoe triglicerida preko dozvoljenih vrednosti.

 

Redovno vežbajte

 

Postavite sebi kao cilj minimum 30 minuta fizičke aktivnosti u toku većine dana u nedelji ili najbolje svakog dana. Redovno vežbanje povećava dobar a snižava loš holesterol. Svakoga dana idite u energičnu šetnju, otplivajte nekoliko dužina u bazenu ili se priključite nekom programu vežbi. Ako nikako nemate pola sata za vežbu, pokušajte da ubacite nekoliko manjih segmenata u trajanju od 10 minuta. Izađite u kratku šetnju, spustite se i popnite stepenicama na poslu ili pokušajte sa nekoliko serija čučnjeva, sklekova ili zgibova dok gledate televiziju.

 

Takođe je važno da kontrolišete krvni pritisak i dijabetes ako imate povišene holesterol i trigliceride a bolujete od ovih hroničnih stanja.

 

Mogući lekovi

 

Ako zdav način življenja ipak nije u celosti dovoljan da kontrolišete holesterol i trigliceride, lekar vam može predložiti terapiju lekovima. Postoji više vrsta lekova koji su jako efikasni – najpoznatiji su statini, zatim niacin i fibrati ali o njima, njihovom načinu delovanja, eventualnim neželjenim efektima i ostalim važnim elementima ćete detaljno razgovarati sa svojim lekarom.

 

Ako vam lekar prepiše terapiju, uzimajte je stalno i na način na koji je propisana ali upamtite značaj zdravih stilova života koje ste uveli u svoju svakodnevnicu. Lekovi mogu puno pomoći ali zdrav život ostaje izuzetno bitan i nipošto ne može biti u potpunosti zamenjen lekovima.

se govori o holesterolu, o tome da ga treba proveravati i kontrolisati a najčešće se dovodi u vezu sa srčanim i moždanim udarima i sličnim po život opasnim oboljenjima. Ali, šta je u stvari holesterol i da li je on uvek i obavezno štetan?

 

Holesterol se nalazi u svakoj ćeliji našeg tela. Holesterol je gradivna komponenta i telo ga koristi za izgradnju svojih zdravih ćelija kao i za stvaranje nekih važnih hormona; dakle u suštini, holesterol nam je potreban da bi bili i ostali zdravi – naravno samo ukoliko se nalazi u referentnim odnosno za opštu populaciju zdravim okvirima u organizmu. Važno je upamtiti da ni previše ali ni premalo holesterola nije dobro po zdravlje.

 

Kada imamo povišene vrednosti holesterola, možemo stvoriti masne naslage na zidovima krvnih sudova. Posle dužeg ili kraćeg vremena, ove naslage počinju sve više da otežavaju našoj krvi da u potrebnim količinama teče kroz krvne sudove koji služe da ishranjuju organe i telo u celini – arterije. U tim slučajevima naše srce neće dobijati neophodne količine krvi bogate kiseonikom a ovakva situacija povećava rizik za srčani udar koji se stučno naziva Infarktom miokarda.

Kada se ista situacija dogodi u našem mozgu – kada je protok arterijske krvi smanjen ili prekinut – događa se šlog tj. moždani udar.

 

Visoke vrednosti holesterola (hiperholesterolemija) se u većini slučajeva mogu sprečiti i uspešno lečiti. Zdrava ishrana, redovne fizičke aktivnosti i u određenim slučajevima upotreba lekova mogu jako mnogo učiniti u održavanju holesterola u prihvatljivim odnosno zdravim i korisnim količinama.

 

Koji su simptomi povišenog holesterola?

 

Visoke vrednosti holesterola ne daju posebne simptome. Analize krvi su jedini pouzdan način za utvrđivanje nivoa holesterola u krvi.

 

Kada treba posetiti lekara?

 

Treba porazgovarati sa svojim lekarom i od njega zatražiti osnovne analize holesterola u krvi već kada imamo 20 godina starosti a zatim te analize treba ponavljati na svakih 5 godina. Ako nam rezultati nisu u okvirima referentnih vrednosti, lekar nam može preporučiti redovnije praćenje i češće analize. Lekar nam takođe može predložiti češće provere i u slučajevima kada imamo porodičnu istoriju visokog holesterola ili u koliko pušimo ili bolujemo od dijabetesa što sve spada u faktore rizika.

 

Uzročnici – tipovi holesterola

 

Holesterol se prenosi kroz našu krv prikačen za proteinske nosače. Ovakva kombinacija proteina i holesterola se naziva Lipoprotein. Možda ste do sada već čuli za tri različita tipa holesterola, u odnosu na to koju vrstu holesterola određeni lipoprotein prenosi.

 

Lipoprotein niske gustine (Low-density lipoprotein) – LDL, ili “loš” holesterol; LDL transportuje holesterol kroz naše telo. LDL holesterol se nakuplja u zidovima naših arterija čineći ih tvrdim, krtim i suženim.

 

Lipoprotein vrlo niske gustine (Very-low density lipoprotein) – VLDL; Ovaj tip lipoproteina sadrži u najvećoj meri trigliceride, vrstu masti koja predstavlja našu energetsku rezervu, koja koja se ovako vezana za proteine transportuje kroz krv. VLDL holesterol čini LDL holesterolske čestice većim, uzrokujući suženje naših krvnih sudova, isto kao što to čini i sam LDL. Ukoliko uzimate lekove koji snižavaju nivo holesterola u krvi a pri tome imate povišene vrednosti VLDL-a, možda su vam potrebni i dodatni lekovi da biste snizili VLDL jer je on bogat trigliceridima. O tome razgovarajte sa svojim lekarom.

 

Lipoprotein visoke gustine (High-density lipoprotein) – HDL, ili “dobar” holesterol; HDL preuzima višak holesterola iz krvi i vraća ga nazad u jetru.

 

Različiti životni faktori koji se nalaze pod našom kontrolom – kao što su neaktivnost, gojaznost i nezdrava ishrana – doprinose visokim vrednostima LDL holesterola a niskim vrednostima HDL holesterola. Faktori izvan naše kontrole takođe mogu imati ulogu. Na primer, naš genetski sklop može uticati na zadržavanje LDL-a u krvi i njegovo neefikasno uklanjanje ili činiti da naša jetra proizvodi isuviše holesterola.

 

Faktori rizika za visoke vrednosti holesterola u krvi

 

Vaše šanse za povišene vrednosti holeterola koje mogu dovesti do srčanih oboljenja uvećavaju se ukoliko imate bilo koji od sledećih faktora rizika:

 

Pušenje

 

Pušenje cigareta oštećuje zidove vaših krvnih sudova, čineći ih tako podložnim da akumuliraju masne naslage. Pušenje takođe može sniziti nivo vašeg HDL-a ili “dobrog” holesterola.

 

Gojaznost

 

Ako je vaš indeks telesne mase (Body Mass Index – BMI) 30 ili više, to vas izlaže riziku za povišen holesterol.

 

BMI računate tako što svoju težinu u kilogramima podelite kvadratom svoje telesne visine u metrima – optimum vrednosti je 19.5 – 25.9

 

Loša ishrana

 

Hrana koja je bogata holesterolom kao što su crveno meso i punomasni mlečni proizvodi, uvećaće vaš ukupni holesterol. Konzumiranje zasićenih masnih kiselina koje se nalaze u hrani životinjskog porekla i tzv. Trans-masti koje se koriste za proizvodnju većine slatkiša, krekera, čipsa i sl. takođe mogu povećati vaš holesterol.

 

Nedostatak fizičke aktivnosti

 

Fizičke aktivnosti pomažu u povećavanju nivoa HDL-a – “dobrog” holesterola i u snižavanju LDL-a – “lošeg” holesterola. Ukoliko ne vežbate dovoljno i generalno imate smanjenu fizičku aktivnost, u riziku ste za visoke vrednosti holesterola.

 

Visok krvni pritisak

 

Povećan pritisak na zidove arterija oštećuje vam arterije, što može ubrzati akumuliranje masnih naslaga u njima. Krvni pritisak treba redovno proveravati i po potrebi regulisati po savetu svog lekara.

 

Dijabetes

 

Visoke vrednosti šećera u krvi doprinose povećanom LDL-u i sniženom HDL-u. Povišen šećer u krvi takođe oštećuje zid vaših arterija. Nivo šećera – glikemiju – treba redovno proveravati jer su nekada povišene vrednosti prisutne bez značajnih simptoma i negativno utiču na naše celokupno zdravlje. O ovome razgovarajte sa vašim lekarom.

 

Porodična istorija srčanih bolesti

 

Ako vam je neko od roditelja ili braće i sestara razvio srčano oboljenje pre 55. godine života, visoke vrednosti holesterola vas stavljaju u grupu za koju je rizik od razvijanja srčanog oboljenja veći od proseka.

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj