Facebook

Hemofarm

Home / Prevencija / DIJAGNOZA, ISHRANA I OČUVANJE ZDRAVLJA - ŽIVETI SA DIJABETESOM

DIJAGNOZA, ISHRANA I OČUVANJE ZDRAVLJA - ŽIVETI SA DIJABETESOM

Prevencija
Nameštaj | Prevencija | DIJAGNOZA, ISHRANA I OČUVANJE ZDRAVLJA - ŽIVETI SA DIJABETESOM
DIJAGNOZA, ISHRANA I OČUVANJE ZDRAVLJA - ŽIVETI SA DIJABETESOM

Šećerna bolest, na latinskom „diabetes mellitus”, karakteriše se povećanom koncentracijom šećera u krvi i urinu obolelih. Reč dijabetes je grčkog porekla, u prevodu znači „teče kroz”, što opisuje glavne simptome – konstantnu žeđ i povećanu potrebu za mokrenjem. Reč „mellitus” je latinskog porekla i znači sladak.

 

Šećerna bolest ili dijabetes predstavlja hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše povišenom koncentracijom glukoze u krvi. U nastanku dijabetesa ključnu ulogu ima nasledni faktor, a razvoj bolesti je direktna posledica smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina. Nedostatak insulina ne utiče samo na metabolizam ugljenih hidrata, već i masti i belančevina, što prouzrokuje pojavu specifičnih tegoba. Sa vremenom, kod obolelih od dijabetesa može doći do promene strukture i funkcije krvnih sudova, nerava i drugih vitalnih organa, pogotovu ako se dijabetes ne leči na vreme ili se lečenje ne sprovodi pravilno.

 

ZAŠTO SE JAVLJA DIJABETES?

 

Dijabetes je jedno od najčešćih endokrinoloških oboljenja, a broj obolelih od dijabetesa je u stalnom porastu, naročito u razvijenim zemljama sveta. To je posledica modernog stila života i sve većeg broja gojaznih osoba. Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica starenja i loših životnih navika, a kod mladih nastaje usled genetskih poremećaja, gojaznosti ili oštećenja pankreasa.

 

VRSTE DIJABETESA

 

Dijabetes tip 1 (insulin-zavisni) predstavlja najteži oblik šećerne bolesti koji se javlja usled smanjene produkcije ili prekida produkcije insulina u beta-ćelijama pankreasa. Najčešće se sreće kod dece i omladine (5–10 odsto dijabetičara), ali se može javiti i kod starijih. Terapija podrazumeva davanje insulina od prvog dana, a danas postoje farmaceutski oblici – insulinska penkala, koja donekle olakšavaju njegovo doziranje i primenu. Pored toga, ovaj tip dijabetesa zahteva specifičnu dijetu i fizičku aktivnost.

 

Dijabetes tip 2 (insulin-nezavisni) predstavlja najčešći oblik šećerne bolesti, pa prema procenama 85 do 90 odsto dijabetičara ima ovaj tip dijabetesa. Najčešće se javlja kod gojaznih osoba starijih od 40 godina, ali na žalost ta granica se sve više pomera ka mlađem starosnom dobu. Kod ovih osoba stvara se premalo insulina ili organizam stvara rezistenciju na insulin. Savremeni način života bez fizičke aktivnosti, konzumiranje nezdrave, kalorične hrane, gojaznost i svakodnevni stres predstavljaju faktore rizika za pojavu dijabetesa tipa 2. Terapija kod ovog tipa dijabetesa je kombinovana: samo dijeta, ili dijeta i oralni antidijabetici. Kao dopuna terapiji dijabetesa preporučuju se i čajevi, ili dijetetski suplementi na bazi cimeta ili hroma, uz obaveznu umerenu fizičku aktivnost. Ukoliko ova terapija ne pokaže dobre rezultate, primenjuje se insulinska terapija, samostalno ili u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima.

 

Gestacioni dijabetes (dijabetes u trudnoći) nastaje u oko 2 do 5 odsto trudnoća, kao posledica hormonskih promena, što može dovesti do poremećaja u izlučivanju insulina. Takođe, hormoni posteljice mogu da blokiraju dejstvo insulina, pa sve to zajedno dovodi do uvećanih vrednosti glukoze u krvi trudnice. Rizična grupa za ovu vrstu dijabetesa su žene starije od 25 godina, često gojazne i pre trudnoće, naročito one sa genetskim predispozicijama. Vrednosti šećera stabilizuju se u narednih šest nedelja po porođaju, ali žene koje su imale gestacioni dijabetes imaju povećan rizik od dijabetesa tipa 2.

 

ISHRANA I DIJABETES

 

U ishrani dijabetičara zastupljene su sve grupe namirnica, ali je potrebno da se koriguju količine. Najbolje je da ishrana bude bazirana na 5 obroka: doručak, ručak, večera i dve užine, a između obroka treba da prođe 3 do 4 sata. Time se postiže optimalna koncentracija nivoa glukoze u krvi, mada se radi sigurnosti to može potvrditi merenjem šećera u krvi nekoliko puta dnevno.

 

Ishrana dijabetičara treba da bude bazirana na svežem voću i povrću, posnom mesu (piletina, teletina, riba), biljnim uljima (maslinovo i suncokretovo ulje), integralni hleb i pirinač su dozvoljeni, ali u ograničenim količinama, kao i krompir (npr. jedno parče crnog hleba po obroku).

 

Pri izboru namirnica potrebno je voditi računa o njihovom glikemijskom (šećernom) indeksu (GI). Naime, glikemijski indeks deli hranu na osnovu brzine porasta šećera u krvi. Što je veći GI brže raste nivo šećera u krvi. U ishrani dijabetičara preporučuju se namirnice sa niskom vrednošću GI: voće i povrće (osim krompira i lubenice), integralni hleb, pasta, mahunarke, mleko, meso, ulja, integralni pirinač. Postoji razlika u glikemijskom indeksu hrane kuvane vremenski različito, pa je poželjno hranu ne prekuvavati i ne pržiti na ulju.

 

Što se tiče pripreme obroka, preporučuje se: dinstanje, kuvanje na pari, pečenje u rerni na papiru za pečenje ili aluminijumskoj foliji. Treba izbegavati konzervirano voće i povrće, polugotova i gotova jela. Što se tiče začina dozvoljeni su: so, aleva paprika (slatka i ljuta), biber, korijander, mirođija, peršunov i celerov list, origano, karanfilić, kim, kari, ren, ruzmarin, bosiljak, sirće... Treba ograničiti upotrebu senfa, majoneza, tartar sosa, kisele pavlake, pirea od paradajza, koji mogu da sadrže šećer ili glukozni sirup. Jedino što se nikako ne preporučuje je pohovanje i prženje namirnica, svinjsko meso i mast.

 

Po dijagnostikovanju dijabetesa često je potrebno meriti hranu, ali se vremenom stiče rutina. Danas su dostupne razne tablice i vodiči za dijabetičare koje olakšavaju izbor namirnica i količine hrane. Dijabetičarima se preporučuje da uvek kod sebe imaju hranu u slučaju naglog pada šećera (bademi, lešnici, suve smokve ili kajsije). Hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi) možemo prepoznati po slabosti, vrtoglavici, jakom osećaju gladi, anksioznosti i zamućenom vidu.

 

DIJABETES I DIJETETSKI SUPLEMENTI

 

Prirodni glikoregulatori poznati od davnina su cimet i borovnice, pa se preporučuje da se uvrste u ishranu dijabetičara, mada se mogu naći i u vidu tableta ili kapsula.

 

Kod dijabetesa tipa 2 preporučuje se suplementacija hromom, mikroelementom koji se u organzimu čoveka nalazi u sastavu faktora tolerancije na glukozu. Upotrebom hroma povećava se broj i osetljivost insulinskih receptora.

 

Omega-3 masne kiseline su prirodno prisutne u ribljem ulju i nekim biljnim uljima (maslinovo, laneno ulje…). Mogu se unositi putem hrane, kao čisto riblje ulje, ili u obliku kapsula sa ribljim uljem (npr. ulje lososa, ulje račića).

 

Čajevi protiv dijabetesa se koriste kao pomoćno sredstvo, a u sastavu ovih čajeva najčešće se nalaze: listovi borovnice, breze i koprive.

 

Živeti sa dijabetesom nije lako, ali nakon perioda navikavanja, osobe obolele od dijabetesa često otkriju da zdrava hrana može da se priprema raznovrsno i lako. Osim na nivo šećera u krvi, izbalansirana ishrana povoljno deluje na opšte stanje organizma, pa često ne izostaje lepši, zdraviji izgled, kao i poboljšanje imuniteta i vitalnosti.