Facebook

popusti & akcije kuponi

Home / Medicina / Moždani udar – katastrofalna bolest

Moždani udar – katastrofalna bolest

Medicina
Nameštaj | Medicina | Moždani udar – katastrofalna bolest
Moždani udar – katastrofalna bolest

Važan podatak govori da je moždani udar prvi uzrok dugotrajnog invaliditeta u svetu i drugi vodeći uzrok nastanka senilnosti. Imajući u vidu ove činjenice, jasno je da se radi o katastrofalnoj bolesti koja sa sobom nosi značajne socijalne, emocionalne i ekonomske posledice po pojedinca, njegovu porodicu i celo društvo.

 

Moždani udar je bolest za koju se vezuje nekoliko važnih statističkih činjenica. Prema poslednjem objavljenom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, moždani udari su drugi uzrok smrtnosti stanovništva u svetu (9,7%), odmah posle srčanog infarkta (12,7%). Međutim, ako se posmatruju samo zemlje sa srednje visokim nacionalnim dohotkom, među kojima se nalazi i Srbija, moždani udari izbijaju na prvo mesto kao uzrok smrti (14,2%) stanovništva.

 

Procenjeno je da lečenje bolesnika koji je doživeo moždani udar iznosi od 60 000 – 230 000 $US, uzimajući u obzir troškove dijagnostičkog i terapijskog postupka, rehabilitacije i izgubljenog posla.

 

Koliko se često javlja moždani udar?

 

Zahvaljujući nizu programa preventivnih mera koje se sprovode u visokorazvijenim zemljama, učestalost pojave ove bolesti se značajno smanjila i poslednjih godina se stabilizovala na oko 100-150 novoobolelih na 100 000 stanovnika godišnje. Međutim, u zemljama centralne i istočne Evrope, učestalost pojave moždanog udara ima epidemijske karakteristike i dostižu čak vrednosti od preko 500 novoobolelih na 100 000 stanovnika godišnje.

 

Za našu zemlju, sem za pojedine centre u Srbiji, nema preciznih podataka koliko iznosi učestalost oboljevanja od moždanog udara. Ipak, postoje istraživanja koji govore da je Srbija u samom vrhu, odmah posle Rusije i Bugarske.

 

Procene su da je učestalost pojave moždanog udara u Srbiji najmanje duplo veća od one koja se sreće u zemljama zapadne Evrope, orijentaciono oko 300-350 novobolelih na 100 000 stanovnika godišnje. To bi značilo da oko 28 000 osoba u Srbiji godišnje doživi moždani udar, od kojih će 1/3 umreti, druga 1/3 bolesnika će biti teško invlidizirana, a samo 1/3 njih posle moždanog udara ima šansu da bude samostalno aktivna. Ono što pouzdano znamo za moždane udare u Srbiji je činjenica da je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka kod žena i drugi kod muškaraca. Takođe, znamo i da je u periodu od 1989. do 2003.g. zabeležen progresivan porast godišnjeg broja umrlih od moždanog udara za Beograd.

 

Ovi podaci ne treba da nas čude, imajući u vidu odnos naših građana prema dva najznačajnija faktora rizika za moždani udar - povišen krvni pritisak i pušenje.

 

Istraživačka grupa Instituta za javno zdravlje i Ministarstva Srbije našla je 2006.godine da oko 50% građana Srbije boluje od povišenog krvnog pritiska, ali da samo polovina njih redovno uzima lekove. Trećina stanovnika Srbije su aktivni pušači, ali je čak 2/3 stanovništva redovno izloženo duvanskom dimu. Oko 55% stanovništva ima prekomernu telesnu težinu i njih blizu 70% vodi sedanteran način života.

 

Ko češće oboleva od moždanog udara?

 

Moždani udar je bolest od koje prevashodno oboljevaju osobe starije životne dobi. Sa svakom decenijom posle pedesete godine života, udvostručava se rizik za nastanak moždanog udara. Muškarci imaju značajno veći rizik da dožive moždani udar, ali je ukupan broj žena obolelih od moždanog udara veći, jer one duže žive i time imaju i veću šansu da od njega obole. Prosečno vreme nastanka moždanog udara kod muškaraca je sedamdeset a kod žena sedamdeset pet godina života. U našoj zemlji moždani udar se javlja znatno ranije, prosečno između šezdeset i šezdeset pet godina starosti. Od moždanog udara češće oboleva crna rasa, Japanci i Jugoazijati.

 

Kada se najčešće javljaju moždani udari?

 

Moždani udari uzrokovani trombozom krvnih sudova se nešto češće javljaju u mirovanju, obično u snu tokom noći. Tada nije retkost da se bolesnik probudi i padne pored postelje zbog oduzetosti jedne polovine tela pri pokušaju da ustane. S druge strane, moždani udari uzrokovani pokretanjem delova ugruška koji se već nalazi u srcu (embolija) češće se javljaju u toku neke aktivnosti. Nastanak moždanih krvavljenja se češće beleži prilikom napinjanja, podizanja tereta i drugih fizičkih naprezanja, ali se opisuju i slučajevi do kojih je došlo tokom seksualnog akta.

 

Što se tiče sezonskog javljanja moždanih udara tu nema konzistentih podataka. Različita istraživanja, čak u istim zemljama su dobijala suprotne rezultate. U nekima je to bilo proleće, u drugima leto ili zima. Ni u odnosu na atmosferske prilike nema saglasnosti koje vremenske prilike mogu biti provokatori nastanka moždanog udara. Prema nekim istraživanjima, bitnije su nagle promene atmosferskog pritiska od same njegove vrednosti. Prilikom naglog pada atmosferskog pritiska češće su se javljali moždani infarkti, a sa njegovim porastom moždana krvavljenja. Nije nađeno da spoljna temperatura i vlažnost vazduha nose rizik za nastanak moždanog udara.

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj