Facebook

hemofarm top

Home / Medicina / 9 NAČINA DA KONTROLIŠETE RIZIK OD NASTANKA ALCHAJMEROVE BOLESTI

9 NAČINA DA KONTROLIŠETE RIZIK OD NASTANKA ALCHAJMEROVE BOLESTI

Medicina
Nameštaj | Medicina | 9 NAČINA DA KONTROLIŠETE RIZIK OD NASTANKA ALCHAJMEROVE BOLESTI
9 NAČINA DA KONTROLIŠETE RIZIK OD NASTANKA ALCHAJMEROVE BOLESTI

Od Vaših gena pa do navika u smislu održavanja fizičke aktivnosti, postoji bezbroj faktora rizika za nastanak Alchajmerove bolesti, od kojih neke čak ni eksperti ne razumeju baš najbolje. Bolest – i naše šanse da je dobijemo – plaši većinu nas, ali neka vrsta suprotstavljanja jeste činjenica da je nekih 20 faktora rizika otkriveno kao izmenjivo, što znači da ipak imamo malo prostora da na neki način savladamo ovu razornu demenciju.

 

Kao država, trošimo mnogo vremena, energije i novca na razumevanje Alchajmera i lečenje te bolesti, ali relativno malo na sprečavanje nastanka iste, kaže Jin-Tai Yu, lekar, doktor nauka na Univerzitetu Kalifornija – Centar za memoriju i starenje i Odelenje za neurologiju u San Francisku (University of California- San Francisco Memory ad Aging Center and Department of Neurology). To je razlog zašto su brojne studije nedavno pokušale proceniti enorman uticaj koje bi napor za prevenciju mogao ostvariti. U poslednjem izveštaju za testiranje ovih izmenjivih faktora rizika, Yu i kolege su identifikovali 9 koji znače 66% doprinosa nastanka ove bolesti širom sveta. Sa podacima iz prethodnih više of 323 dokumenata koji izveštavaju o više od 5.000 ljudi, njihov argument prilično doprinosi cilju smanjenja rizika od nastanka ove bolesti.

 

Zbog opservacione prirode ovih tipova studija (niko ne testira obrazovne nivoe slanjem grupe ljudi na koledž, nedozvoljavajući drugoj grupi da ode, a onda da vrši poređenje koliko njih je u grupi razvilo demenciju, npr), ne možemo definitivno reći da promena rutine predstavlja garanciju zdravlja mozga, kaže Demetrijus Maraganor (Demetrius Maraganore) lekar, medicinski direktor na Northshore Neurological Institute i predsedavajući na Departmanu za neurologiju u Northshore University HealthSystem u Čikagu. Ali dok čekamo na detalje najnovijih istraživanja, barem je sigurno da ni jedna od nekoliko zdravih promena neće boleti, kaže on.

 

Ono što je najsnažnije, kaže Heder Snajder (Heather Snyder) dr. nauka, direktor medicinskih i naučnih operacija u Alchajmerovom Udruženju (Alzheimer Association) jeste kretanje u veliki broj promena,  a ne samo jednu. „Samo konzumiranje balansirane ishrane verovatno neće smanjiti rizik od opadanja kognitivnih sposobnosti kasnije u životu“ kaže ona. „Kombinacija svih ovih različitih životnih stilova za očuvaje zdravlja mozga će Vas održati zdravima koliko god je to moguće“. (Snažno nutricionističko rešenje (Power Nutritient Solution) je prvi plan ikada koji udara u koren uzroka gotovo svake glavne bolesti ili zdravstvenog stanja danas).

 

Dakle, odakle početi?

 

Objasnićemo 9 izmenjivih faktora rizika za identifikovanu studiju Yu-a o Alchajmerovoj bolesti, plus ono što možete sami uraditi da biste ostali zdravi.

 

Gojaznost, posebno u srednjim godinama

 

Zašto povećava rizik: Znamo da ne moramo da Vas ubeđujemo da je gojaznost veoma loša za Vaše kompletno zdravlje. Kada se radi o zaštiti sposobnosti pamćenja, kaže Maraganor, biti gojazan može biti znak da preterano unosite šećer i obrađenu hranu u odnosu na nešto što se može reći da je dobar izbor hrane za mozak, kao npr. mediteranska hrana, koja smanjuje pojavu ove bolesti za 50%. Možda je gojaznost znak neaktivnog načina života, podrazumevajući pri tome da ljudi u 70-im godinama života i dalje mogu doživeti porast područja pamćenja u mozgu ako su počeli da vežbaju. Takođe je moguće da postoji nešto posebno razarajuće kada je u pitanju gojaznost, a što istraživači još uvek nisu u stanju da otkriju, rekao je.

 

Šta učiniti u vezi sa ovim problemom: Dovedite sebe na zdravu težinu i ostanite kod iste, vrlo jednostavno (da, znamo da je lakše reći nego uraditi). Takođe, ni premršavost neće učiniti ništa dobro za Vaš organizam (više o tome ispod u tekstu), tako da jednostavno nema razloga da ne stremite ka „normalnoj težini“ u bilo kojem životnom dobu.

 

Slabost

 

Zašto povećava rizik: Na drugom kraju spektruma, nije korisno biti pothranjen, iako istraživači ne razumeju u potpunosti zašto. Moguće je da Alchajmerova bolest i slabost potiču iz istog razloga: slabost može biti fizički simptom pojave Alchajmerove bolesti i to pre nego problemi sa pamćenjem postanu vidljivi.

 

Šta uraditi u vezi s ovim problemom: Ako je to slučaj, kaže Marangor, izbegavanje slabosti nije jednostavno kao pristupiti zdravoj ishrani ili početi upražnjavati više fizičkih vežbi (iako, ako ne radite navedene stvari, nadajmo se da ćete nekada početi). Ako osoba sve više slabi jer zaboravlja da jede ili nije sposobna da o sebi vodi dovoljno brige, demencija je već možda u progresu i moguće je da je dostigla određeni stepen. Ali, slabost može takođe biti znak ostalih zbunjujućih faktora, tako da on ističe:  Možda se čovek bori sa finansijskim problemima ili nedovoljnom socijalnom pomoći i zbog toga nije u situaciji da se kvalitetno hrani.

 

Oboljenje karotidne arterije

 

Zašto raste rizik: Kada se unutar karotidnih arterija (koje se nalaze na vratu) stvaraju naslage plaka, krv teže dolazi do mozga. Smanjen protok krvi je prilično očigledan problem blo gde u telu, ali u karotidnim arterijama on može dovesti do velikih oštećenja, pa i do smrti krucijalnih moždanih ćelija.

 

Šta učiniti u vezi sa ovim problemom: U ozbiljnim slučajevima, moguće je da će lekar biti prinuđen da izvrši medicinski zahvat u smislu otvaranja blokiranih karotidnih arterija. Kod ostalih, lekovi protiv zgrušavanja krvi mogu pomoći u otklanjanju blokada i sprečavanju moždanog udara. Ali mnogi ljudi mogu kontrolisati nastanak oboljenja karotidne arterije klasičnim arsenalom zdravih navika: zdrava ishrana, redovna kontrola holesterola i krvnog pritiska, upražnjavanje fizičkih vežbi i ostavljanje cigareta.

 

Visok krvni pritisak

 

Zašto se povećava rizik: Kao i kod oboljenja karotidne arterije, visoki krvni pritisak može oštetiti krvne sudove, čime se ugrožava protok krvi do mozga.

 

Šta učiniti u vezi sa ovim problemom: Redovno proveravati krvni pritisak, kaže Maraganor. Oko 70 miliona Amerikanaca boluje od hipertenzije, ali samo oko polovina njih redovno kontroliše svoj povećani krvni pritisak. Standardni savet je smanjivanje pritiska na 140/90. Nacionalni institut za zdravlje (National Institute of Health) trenutno vrši istraživanje da li snižavanje visokog krvnog pritiska može značajno poboljšati zdravstveno stanje mozga.

 

Niži nivoi obrazovanja

 

Zašto povećava rizik: „Mozak je kao mišić“ kaže Maranganor. „Ako ga ne koristite, izgubićete ga“. Ali za razliku od situacije sa abdominalnim mišićima koje, kad osetite da ih gubite, možete ih i povratiti – ako počnete da gubite određene funkcije mozga, više ih nećete moći vratiti. Učenje stvara nove konekcije u Vašem mozgu, kaže on. Postizanje novih znanja forsira mozak da održava te konekcije. „Ako ne koristite mozak, mnogo ste osetljiviji na proces koji se gotovo bespovratno događa sa starenjem Vašeg mozga“.

 

Šta učiniti u vezi s ovim problemom: Obrazovanje je izmenjiv faktor koji se smatra najboljom kontrolom koju za sada imamo nad Alchajmerovom bolešću u svetu, kaže Maraganor. (U SAD-a, gde pokušavamo postići viši nivo obrazovanja generalno nego u zemljama u razvoju, ova metoda se smatra vežbom). I naravno, što ste obrazovaniji i što više učite, manja je verovatnoća nastanka Alchajmerove bolesti. Malo nas je mogućnosti da se sada vraća u školu ili na fakultet, ali sasvim je dovoljno da počnete sa pohađanjem časova plesa, gitare ili učenjem stranog jezika.

 

Depresija

Zašto povećava rizik: Dok veliki broj studija povezuje depresiju sa povećanim rizikom od demencije, nije u potpunosti jasno šta se događa u depresivnom mozgu, kaže Maranganor. Možda povlačenje u sebe i socijalna izolacija, ponekad u kombinaciji sa depresijom, rezultiraju time da mozak jednostavno ne prepoznaje dovoljno izazova, kaže on. Ili možda promene u mozgu koje su povezane sa Alchajmerom zapravo izazivaju simptome depresije, kaže Snajder.

 

Šta uraditi u vezi s ovim problemom: Sve zavisi od simptoma, kaže Snajder, da li oni znače da je potrebna terapija, lečenje, promene u stilu života ili kombinacija nekih ili svih tehnika. Cilj, kaže ona, jeste osposobljavanje obolelog od depresije da ostane socijalno i fizički aktivan. Ako izbegavate da pričate o emocionalnom ili mentalnom zdravlju, pokušajte da zamislite da progovaranje o navedenim momentima znače za Vas jedan veliki korak napred, a sve u cilju održavanja Vašeg mozga zdravim, ističe ona.

 

Visoki nivoi homocisteina

 

Zašto povećava rizik: Homocistein je amino kiselina koja nastaje tokom procesa kidanja proteina. U visokim nivoima, obično otkrivenim kod ljudi koji jedu mnogo crvenog mesa, čini se da imaju veze sa procesima zapaljenja, što može dovesti do smanjenog otpora ka opadanju kognitivnih sposobnosti, kaže Snajder.

 

Šta učiniti u vezi s ovim problemom: Uvedite „bezmesni“ ponedeljak u svoju ishranu ili čak razmislite o izbegavanju konzumacije mesa čak i češće nego jednom nedeljno. Jedite više lisnatog zelenog povrća, voće i neprerađene žitarice jer se smatra da pomažu u održavanju niskog nivoa homocisteina.

 

 

Dijabetes

 

Zašto povećava rizik: Na najosnovnijem nivou, dijabetes menja krvne sudove i protok krvi u telu, kaže Snajder, čime se onda menja i protok krvi u mozak. Ali najnovije istraživanje ističe da možda Alchajmerova bolest rezultira zbog otpornosti na inzulin u moždanim ćelijama, ili tzv. dijabetesa tipa 3, što može dovesti do izgradnje toksičnog proteina i smrti moždane ćelije.

 

Šta uraditi u vezi sa ovim problemom: oko 29 miliona Amerikanaca boluje od dijabetesa tipa 2. U nedavnoj anketi koju su sproveli Harris Interactive i HealthDay, samo 35% njih ističe da je njihovo stanje „nekako“ pod kontrolom, a 5% kaže da uopšte ne kontrolišu svoje zdravstveno stanje. Iako konstantna kontrola može zvučati kao nešto opterećujuće, izbegavanje komplikacija koje mogu nastati dijabetesom je ekstremno važno – i zavisi od Vas i Vaše saradnje sa lekarom, kaže Snajder.

 

Pušenje

 

Zašto povećava rizik: osim svih štetnih posledica koje nastaju zbog pušačke navike, na samom vrhu spiska istih se nalazi oštećenje pamćenja: Oštećenje koje duvan stvara na krvnim sudovima dovodi do stvaranja jedne vrste plaka u krvožilnom sistemu, zbog čega se smanjuje protok krvi u mozak, a isti problem imaju i pacijenti koji boluju od srčanih oboljenja.

 

Šta uraditi u vezi sa ovim problemom: Ako još niste bacili cigarete, dodajte Alchajmerovu bolest na spisak razloga zašto ih baciti. Nikada nije kasno. 

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj