Facebook

hemofarm top

Home / Farmacija / ZAISTA ZAPANJUJUĆI TROŠKOVI PROIZVODNJE NOVIH LEKOVA

ZAISTA ZAPANJUJUĆI TROŠKOVI PROIZVODNJE NOVIH LEKOVA

Farmacija
Nameštaj | Farmacija | ZAISTA ZAPANJUJUĆI TROŠKOVI PROIZVODNJE NOVIH LEKOVA
ZAISTA ZAPANJUJUĆI TROŠKOVI PROIZVODNJE NOVIH LEKOVA

Tokom Super Bowl-a, predstavnik farmaceutske kompanije Eli Lilly postavio je korporativni blog kompanije koji donosi podatak da je prosečan trošak izbacivanja novog leka na tržište 1.3 miliona USD, što je iznos za koji se može kupiti 371 Super Bowl reklama, 16 miliona službenih NFL fudbalskih lopti, dva profesionalna fudbalska stadiona, gotovo svi NFL fudbalski igrači kao i sva mesta na svakom NFL stadionu za 6 nedelja. To je, naravno, smešno.

 

Prosečan lek razvijen od strane glavnih farmaceutskih kompanija košta najmanje 4 milijarde USD, ali može ta cena može narasti i do 11 milijardi.

 

Industrija proizvodnje lekova je bacila oko 1 milijardu USD tokom nekoliko godina. Ovi podaci se uglavnom baziraju na istraživanju (pomognuto od strane kompanija za proizvodnju lekova) koje je sproveo Joseph DiMasi sa Tufts Univerziteta. To je lep broj za farmaceutsku industriju jer se čini da opravdava ideju da lekovi trebaju biti skupi (i iznenada, oni mogu biti veoma skupi, koštajući desetine hiljada dolara po pacijentu godišnje) bez stvaranja osećaja da je inventiranje novih lekova toliko skupo.

 

Ali kako je Bernard Munos sa InnoThink Centra za istraživanje u biomedicinskim inovacijama primetio, samo podešavanje te procene za trenutne greške rezultira procenom koja oznosi 4 milijarde USD potrošenih za svaki odobreni lek. Ali Munos mi je pokazao drugu procenu, gde je podelio svaki R&D budžet kompanije prosečnim brojem odobrenih lekova. To je bilo mnogo dramatičnije.

 

Želeći da ovo prikaže još rigiroznijim, Forbes (Scott DeCarlo i ja) uzeli smo Munosov obračun ukupnih odobrenja za lekove za najveće farmaceutske kuće i kombinovali smo ih sa njihovim potrošnjom na istraživanje i razvoj, u skladu sa podacima navedenim u godišnjim obračunima za poslednjih 15 godina, dobijenim iz baze podataka FactSet od strane Thomasa Reutersa. Podesili smo sve cifre na mogućnost inflacije. Korišćenje odobrenja za lekove i budžete za istraživanja od 1997 godine zadržava iskrivljene procene za kratkoročne periode kada su se R&D budžeti ili odobrenja za lekove značajno promenili.

 

Količina potrošenog novca je zapanjujuća. AstraZeneca je potrošila 12 milijardi na istraživanje svakog odobrenog leka, toliko kao najprodavaniji lek ikada prodavan na godišnjem nivou; Amgen je potrošio samo 3.7 milijardi USD. Sa 12 milijardi USD po leku, patentiranje lekova je prilično nestabilan posao. Sa 3.7 milijarde USD možete biti u mogućnosti da stvorite novac (novi lek može zadržati stvaranje prihoda tokom 10 godina: inventirajte jedan lek godišnje i posao će vam ići dobro).

 

Ovde beležimo zaista mnogo troškova. Jedno kliničko ispitivanje može koštati i 100 miliona dolara na kraju, a kombinovani troškovi proizvodnje i kliničkog testiranja za neke lekove može se popeti i do 1 milijarde USD. Ali glavni trošak je prava propast. AstraZeneca je po ovom pitanju radila veoma loše jer je na tržište lansirala samo nekoliko novih lekova. Eli Lily kompanija je potrošila ugrubo isti iznos na R&D ali je dobila skoro dva puta manje odobrenja za lekove tokom tih 15 godina, tako da je potrošila samo 4,5 milijarde po leku.

 

Zašto se greška može dogoditi u obračunu troška? Upravo sada, manje od jednog od 10 lekova koji se počinju testirati u okviru kliničkih testiranja za ljude, zabeleži neki uspeh. Neke biotehnološke kompanije se trude da ih lansiraju na tržište bez potrebe da troše novac na lekove čiji razvoj ne uspe – ali samo zbog toga što su pokretanja ostalih lekova na tržištu propala u pokušaju testiranja drugih ideja.

 

Prošle godine, prema proračunu u žurnalu BioSocieties, tvrdi se da, pored prethodno navedene cifre od 1 milijarde USD, kompanije zapravo potroše samo 55 miliona USD na svaki novi lek. Aktiviran od strane Slate, ovim dokumentom se cifra smanjila na 55 milina USD. To je otprilike trećina onoga što je zabeleženo u R&D o najjeftinijem leku kojeg sam mogao pronaći-Optimerov novi antibiotik DIFICID za bakteriju klostridiju otpornu na lekove. Ukupni troškovi?175 miliona USD za proizvod koji je ostvario 24 miliona USD u prodaji tokom prvih 5 meseci. Ako je ovo zaista samo igra na temu poreza i obračuna, voleo bih da neko objasni kako je moguće da se dešava to da biotehnološke kompanije uvek uspevaju da potroše sve do poslednjeg dolara.

 

Visoki troškovi lekova u nastanku ne bi trebali biti znak ponosa za kompaniju za proizvodnju lekova: nema razloga da lek bude toliko skup. Koristiti troškove istraživanja za opravdavanje cene prepisanog leka uvek je bio glup potez od strane farmaceutske industrije. Samo zato što je nešto skupo ne znači odmah i da je dobro. I druga stvar: mnogi lekovi su preskupi, ali skupi lekovi su samo mali deo našeg generalnog problema skupoće u zdravstvu. Lekovi su samo najjednostavniji proizvodi da budu žrtveni jarac u svemu ovome jer su njihove cene najlakše za praćenje.

 

Ali ako kompanija za proizvodnju lekova može obećati da će stvoriti nove lekove za 55 miliona USD, njihova cena na tržištu bi porasla kao da su proizvedeni u Apple. Zaista su potrebne milijarde dolara za inventiraje u nove lekove za srčana oboljenja, kancer ili dijabetes. Realnost je takva da je farmaceutsko poslovanje u kandžama pojave porasta cena i visoke stope loših krajnjih rezultata razvoja. Možemo se samo nadati da će nove tehnologije i bolje razumevanje biologije promeniti stvari na bolje.

 

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj