Farmacija | Medicina | Portal za zdravlje | | Burnout simptomi - Da li ste sagoreli na poslu?

Gomilate obaveze i često ste u zaostatku? Napeti ste i počinjete da praskate na kolege iako vam se to nikada pre nije dešavalo? Počeli ste da mrzite jutro zbog zvuka sata koji vas podseća da je ponovo vreme da krenete na posao? Sebe vidite pre na pustom ostrvu nego na poslu koji ste nekada obožavali? Ili ste na pragu ili vam se desio „burnout“ ili „sindrom sagorevanja na poslu“.

Burnaut sindrom (eng. burnout) nastaje zbog hronične izloženosti stresu na radnom mestu. Stručnjaci se ovim fenomenom bave poslednjih desetak godina. Dr Snežana Kecojević Miljević psihijatar i grupni analitičar KBC Dragiša Mišović za B92 kaže:„Ključna stvar jeste prepoznavanje ovog sindroma u okruženju. Iako se problem ispoljava individualno, uzroci nastanka vezani su za samo radno okruženje, čitavu radnu organizaciju kao jednu grupu. Stres koji uzrokuje sindrom sagorevanja nastaje iz međuljudskih odnosa.“

Simptomi:

• Osećanje emocionalne iscrpljenosti
• Depersonalizacija – Osoba počinje da se menja, sebe ne prepoznaje u reakcijama i ponašanju. Najčešće se ispoljava činičan odnos žrtve burnauta prema kolegama, poslodavcima i klijentima. Osobe su sklone da imaju površne i uzdržane odnose i da budu fizički izolovani.
• Osećanje profesionalne nekompetentnosti – Osećaj da nisu dorasli svom radnom zadatku. Ovo osećanje je u potpunosti kontrodiktorno zato što se obično radi o mladim ljudima koji su tek završili škole i prepuni su znanja. Dr Kecojević kaže da istraživanja rađena na temu koga pogađa sindrom sagorevanja pokazuju da ove osobe imaju posebne karakterne crte ličnosti: „Oni poseduju dobre liderske sposobnosti, entuzijastični su, otvoreni, komunikativni i orijentisani strogo ka cilju. Radi se o profilu radnika poželjnog za svaku firmu ali im takođe nedostaje radno iskustvo, tj kako da znanje koje imaju primene u poslu. Ako tada izostane podrška od strane tutora i kolega, oni ulaze u rizik da razviju burnaut.“

Faze nastanka „burnauta“

- Ushićeni odlazak na posao, zanemarivanje svih ostalih segmenata života, idealizacija samog radnog mesta, kolega i vođe tima. Propuštanje odmora i pretrpavanje poslom.

- Teškoće u odnosima, prenošenje nezadovoljstva na porodicu. Razočarenje koje osobu čini emocionalno ranjivom i nepoverljivom.

- Povlačenje u sebe, izolacija. Osećaj beznađa i telesno iscrpljivanje.

- Hronično nezadovoljstvao na poslu. Teško i mučno buđenje sa somatskim pokazateljima stresa. Ravnodušnost i gubitak vere u sebe ne samo na poslu već životno. Osoba ili ostaje na poslu potpuno demotivisana ili se odlučuje na promenu radnog okruženja.

Rešenje

Pravo rešenje ovog problema leži u prevenciji. Poboljšati uslove rada i staviti akcenat na poslovanje firme.

„Svaki višak u radnim zadacima mora da ima opravdanje i smisao. Hijerarhija mora da bude jasna i precizna kao i radni zadaci. Svaki nedovoljno autoritativni stav vođe tima ili čak preterano autoritativni stav može dovesti do razvoja burnauta. Nedostatak povratne informacije o efektima rada zaposlenih ali i socijalne podrške. Utisak da su izolovani i da bez uvida u rezultate rada, ali i nemogucnost da odlučuju o uslovima rada niti da ih menjaju, moze dovesti do sagorevanja“ kaže dr Kecojević.

Ključno je naučiti radnike da se bolje relaksiraju i nose sa stresom. Fitnes u okviru preduzeća, druge rekreativne aktivnosti ali i medicinske edukacije na temu ostavljanja cigareta i kontrole telesne težine jesu neke od mera prevencije.

Edukacije rukovodioca kao i svih zaposlenih jesu možda i najvažnije mere za prepoznavanje burnaut sindroma koji počinje kao mali požar ali može da preraste u veliki požar.

Stanje u Srbiji sa burnoutom

„Problem se prepoznaje ali ne mnogo sistematično. Iz situacije u situaciju. Urađeno je istraživanje u vezi sa medicinskim radnicima. U njemu su učestvovali – lekari psihijatri, lekari opšte prakse i srednje medicinsko osoblje. Rezultati kažu da su medicinske sestre i lekari opšte prakse u burnautu.“ – navodi dr Snežana Kecojević i dodaje „ Ne razlikujemo se mnogo od drugih zemalja Evrope. I tamo svaka peta medicinska sestra napušta svoju karijeru. Firme koje su inostrane i više su upoznate sa problemom više i vode računa o tome i preveniraju ga„

Fakti

Burnout često prati preterano korišćenje vitamina, suplemenata, sedativa kojima osoba pokušava da dobije dodatnu energiju i/ili „pregura“ dan.

Ljudi koji imaju utemeljen sistem podrške koju čine porodica, prijatelji i barem jedan kolega lakše se nose sa stresom.

Neće vam pomoći sama promena posla i radnog okruženja ako pre toga ne shvatite šta vam se desilo na poslednjem poslu i izborite se starom pre ulaska u novu poslovnu priču. Ukoliko to učinite, sledeće znake potencijalnog sindroma sagorevanja prepoznacete na vreme i izbeći ih lakše.

Pokušajte da ne shvatate sve poslovne situacije preozbiljno i preambiciozno. Fleksibilniji pogled na svet u kombinaciji sa mnogo smeha manje će vas opteretiti i samim tim relativizovati probleme zbog čega ćete ih lakše rešavati.

Portal Farmacija & Medicina – zdrav život, lečenje, prevencija, farmaceutske kompanije, lekovi, preparati, suplementi, savršeno zdravlje, lepota i estetika, estetska hirurgija, ordinacije, klinike, bolnice, stomatološka, ginekološka, oftamološka ordinacija, žensko i muško zdravlje, nega kože, zdrava ishrana, dijeta, alternativna medicina, fitness, roditelji i deca, bebi svet, duh i telo, psihologija, vesti iz medicine i farmacije...