Facebook

popusti & akcije kuponi

Home / Deca i roditeljstvo / Kako savremeni roditelji vaspitavaju decu?

Kako savremeni roditelji vaspitavaju decu?

Deca i roditeljstvo
Nameštaj | Deca i roditeljstvo | Kako savremeni roditelji vaspitavaju decu?
Kako savremeni roditelji vaspitavaju decu?

Kamilica i rakija pobediće baš svaku dečju prehladu, batina je iz raja izašla, a ako dete "ne sluša", pojaviće se babaroga ili policija.

 

Mališan pun besa nakon toga sigurno će postati pokoran, preplašen i spreman na saradnju s mamom i tatom. Tako je bilo nekada, a mnogi i sada primenjuju takve šablone vaspitavanja i brige o deci.

 

Međutim, pojavio se i savremeni tip roditelja koji razmišljaju o svojim postupcima, pokušavaju da shvate njihov dugoročni uticaj na dete, rade na sebi i traže najbolje načine da podignu srećno, emocionalno stabilno dete s osećajem samopoštovanja.

 

Neki znaju koliko je važna međusobna komunikacija i koliko mogu biti loše posledice koje proizilaze iz nametanja autoriteta, koji podrazumeva ignorisanje i sistem nagrada i kazni, uskraćivanje pažnje i bliskosti.

 

Promenio se i pojam poslušnog deteta. Poslušnom decom smatrala su se ona koja ne prekidaju roditelje dok govore, koja se igraju s drugom decom u sobi, koja ne zapitkuju previše.

 

Poslušna deca ni danas ne prekidaju roditelje i znaju da se igraju s drugom decom, ali su načini na koje to postižemo drugačiji.

 

Moderni, informisani roditelji upoznati su sa svim fazama kroz koje deca prolaze i u skladu s tim, pozitivno utiču na neurološki razvoj deteta.

 

Današnjim roditeljima nije prioritet da se ukalupe u neku kolektivnu sliku i žive život po tuđim nepisanim pravilima. Danas roditelji prvenstveno žele da im deca budu srećna, da imaju unutrašnji mir, da razviju samopoštovanje i u procesu vaspitanja preispituju svoje ponašanje, rade na sebi, promišljaju kakve će posledice njihovo ponašanje imati na dete.

 

Odgovori "zato što ja tako kažem", "zato što sam ti ja mama" ili pak onaj tako omiljen "tradicionalnim roditeljima" – "dok živiš pod mojim krovom, biće kako ja kažem", u modernom društvu određenoj grupi roditelja su neprihvatljivi.

 

Ipak, s druge strane, nekim roditeljima te fraze su odličan alat za malo mira u kući, ali dugoročno gledano, pogrešna retorika koja nikako ne pomaže razvoju deteta.

 

Ono što se u savremenom društvu značajno menja je tretiranje deteta. Nekadašnji koncept roditeljstva tretirao je dete kao objekat koji treba oblikovati, a roditeljski uspeh da dete nauči da sluša i poštuje starije.

 

"Tako vaspitavana deca idu u dve krajnosti: ili su celi život u sukobu s autoritetima, što se ogleda i kroz razne vrste kriminala, ili postaju osobe koje se poistovećuju s autoritetom i nemaju sebe", kaže Tomislav Kuljiš, terapeut, autor programa "Roditeljstvo 0-6" i Osnivač centra Prirodno roditeljstvo u Hrvatskoj.

 

Dete više nije objekt; dete postaje subjekt.

 

Nekad stroga i distancirana disciplina i ignorisanje kao metoda vaspitavanja, zamenjeni su, kod određenih roditelja, toplom i pristupačnom "metodom", roditeljem koji je spreman da uvaži, nauči i poštuje sve detetove razvojne faze i u skladu s njima se ponaša.

 

Jedna od faza u kojima većina roditelja ne zna kako da postupa, je neposlušna faza koja se javlja oko druge godine života.

 

"Ona nikako ne znači da je dete postalo nevaljalo niti znači da roditelji nešto rade pogrešno. Obično nastane panika i ljudi se zbog osećaja straha da nisu dobri roditelji počnu obrušavati na dete. Ono što u tom periodu detetu treba od roditelja je afirmisanje osećaja da ima pravo na svoj stav, na svoju volju, ideje i mišljenje i ima pravo da te ideje mogu da budu u neskladu s onim što bi mame i tate htele. To nikako ne znači da im sve treba dopustiti, ali iz tog perioda mora izaći s iskustvom da ima pravo da bude svoj", objašnjava Kuljiš, dodajući da su u toj fazi deca "legitimno neposlušna".

 

Roditelj treba da shvati da bliskost i ljubav nisu nešto što dete treba da zasluži, da ga vole bezuslovno, a ne zbog nečeg što je postigao, da ga neće odbaciti ni kada se ne slažu s njim.

 

"Ključ uspešnog roditeljstva je u očuvanju detetovog poverenja u nas kao roditelje, očuvanju poverenja da ćemo uvek biti tu uz njega kada smo mu potrebni, da ga nikada nećemo napustiti ili izneveriti, da šta god kaže ili uradi, neće ugroziti naš odnos. Dete koje ima poverenje u roditelja, samim tim je vrlo spremno na saradnju i želi da doprinosi očuvanju tog odnosa i normalno mu je da bude svojevoljno poslušno (osim u pomenutoj posebnoj fazi), ali ne zbog straha od kazne i s njim je roditeljstvo mnogo lakše. Tačnije, detetu je s takvim roditeljem mnogo lakše jer je to upravo onaj odnos koji ono očekuje i koji mu je potreban", objašnjava Kuljiš. To, međutim, nikako nije znak da detetu treba da dopuštamo da sve bude po njegovom.

 

Naprotiv, popustljivost nije nikakva usluga detetu. Njemu, objašnjava Kuljiš, neminovno moramo da budemo izvor frustracije kada postavljamo granice, ali istovremeno i utehe. Uz to je važno da očuvamo odnos i bliskost čak i kad smo u sukobu. Dete mora u sebi osećati da smo u osnovi i dalje dobri i da se bez obzira na trenutni konflikt, odnos i bliskost neće promeniti.

 

Sve više današnjih roditelja, na sreću, o tom svemu razmišlja, konstantno se edukuje i radi na sebi i svojim postupcima. Možda uprkos babarogama i pretnjama poput "nisi me slušao i nisi zaslužio da se igram s tobom", ipak postoji neka nada za našu decu, kaže Kuljiš.

 

Šta bi u ophođenju s detetom trebalo da izbegavamo

 

   Metode zasnovane na buđenju straha kod deteta (pretnje, podizanje glasa, vikanje, zastrašivanje deteta batinama, kaznama, ultimatumima...);

 

   Metode zasnovane na strahu od odvajanja (masovno preporučivani time out koji podrazumeva odvajanje deteta, izolaciju i slanje u drugu prostoriju ili ugao, uskraćivanje ljubavi kao kazna, ćutanje i ignorisanje, postiđivanje, svaka vrsta ekskomunikacije deteta poput glumljenja napuštanja ili rečenica tipa: "Nećeš živeti s nama ako se budeš tako ponašao";

 

   Metode zasnovane na posledicama, npr. kažnjavanje za nepoželjno ponašanje, tj. disciplinska mera za ponašanje koje nam se ne sviđa, uskraćivanje onoga za šta je dete emocionalno vezano ili ukidanje povlastica koje su mu važne, navodi Tomislav Kuljiš.

Kontaktirajte nas putem društvenih mreža

Korisni linkovi

Health
Health | Uređenje doma | Nameštaj
best health
best health | Uređenje doma | Nameštaj
mens health
mens health | Uređenje doma | Nameštaj
natural pharmacy
natural pharmacy | Uređenje doma | Nameštaj
womens health
womens health | Uređenje doma | Nameštaj
naturals health
naturals health | Uređenje doma | Nameštaj
pharmacy times
pharmacy times | Uređenje doma | Nameštaj
prevention
prevention | Uređenje doma | Nameštaj
shape
shape | Uređenje doma | Nameštaj
total health
total health | Uređenje doma | Nameštaj